Sijalica je gorela sto znaci da je zasedanje u toku. Armand se pitao, gledajuci ovaj neobicni skup, kakve razgovore vode van ovih sesija. Koliko informacija razmenjuju – milione u svakoj sekundi? Za njih je postojalo ogranicenje, nije bilo mogucnosti uploada. Ali primanje informacija je bilo neograniceno. Citava mreza, sve banke podataka, kako javne tako i tajne. One neprimetne, darkweb, ekonomski izvestaji korporacija, mail prepiska drzavnika, policijski izvestaji, tokovi novca...svet na dlanu. Kroz koliko kamera su videle njihove oci?

  - Dakle, mozemo li se sloziti oko izvestaja? Armand pitanjem utisa prisutne.

  Svi uprese pogled u G.O.D.-a. Cudno, ali ovaj je delovao ozbiljno. Duboko zamisljen, premestajuci lulu sa kraja na kraj usana. Pogled mu zatim pade na Gabriela. Gledali su se neko vreme oci u oci. Gabriel je lagano klimao glavom. Nakon par tenutaka, Gabriel se okrete skupu, privuce svoju akt-tasnu blize sebi u krilo i rece:

  - Mislim da bi najbolje bilo da detalje analize iznese Raphael – i pokaza sakom na njega gestom – pokloni se i pocni.

  Raphael ustade sa stolice, sto je donekle zacudilo Armanda zato sto se ovaj nije secao da je programirao takve instrukcije. Istina, dao im je izvesnu slobodu u izrazavanju i ponasanju, ali ipak...

  Prst mu je klizio po virtualnom papiru koji je drzao u ruci. Olovkom je nesto hitro precrtao, pa dopisao na fusnoti. Ova pretstava zabavljala je i u isto vreme zbunjivala Armanda. Raphael:

  - Analiza trenutnog stanja civilizacije ukazuje na multipolarne disbalanse u klju?nim sferama globalnog poretka. Na vojnom planu, zabele?eno je pove?anje broja aktivnih konflikata niskog i srednjeg intenziteta, dok se potencijal za direktnu konfrontaciju izme?u vode?ih sila manifestuje kroz eskalaciju proxy ratova i vojno-tehnolo?kih trka. Upotreba autonomnih sistema u realnim borbenim operacijama potvr?uje po?etak post-ljudske ere u vo?enju sukoba.

  - Ekonomija pokazuje jasne znake sistemske nestabilnosti. Iako pojedini indikatori sugeri?u nominalni rast, on je neravnomerno distribuiran i visoko zavistan od artificijelne stimulacije. Inflatorni pritisci, zadu?enost dr?ava i neodr?ivost penzionih i zdravstvenih sistema predstavljaju strukturalne slabosti koje zahtevaju hitno adresiranje, ?to se odla?e zbog politi?ke fragmentacije i kratkovidosti donosioca odluka.

  - Na planu dru?tvene kohezije prime?en je dramati?an pad poverenja u institucije. Digitalna infrastruktura informacija, iako tehni?ki napredna, deluje kao destabilizuju?i faktor: istovremeno omogu?ava hiperdistribuciju la?nih narativa i poja?ava tribalizaciju mi?ljenja. Kulturni kodovi su fragmentisani, a jezik dijaloga zamenjen antagonizmom.

  - Ekolo?ki pokazatelji ostaju zabrinjavaju?i. Klimatske promene su postale samoodr?iv proces, a ekstremni vremenski doga?aji postali su statisti?ka norma. Degradacija tla, smanjenje biodiverziteta i zaga?enje vode i vazduha dosti?u ta?ke koje ugro?avaju dugoro?nu odr?ivost ljudskog opstanka u pojedinim regionima.

  - Psiholo?ki i duhovni profil planete ukazuje na povi?enu kolektivnu anksioznost, ose?aj gubitka smisla, i porast ekstremnih oblika pona?anja. Pojam ?napretka“ izgubio je zna?enje, a ideolo?ke matrice koje su ranije nudile orijentaciju vi?e ne mobilizuju kriti?nu masu.

  - Zaklju?no: sistemi su kompleksni, ali ne i adaptivni. Otpornost postoji, ali nije sistemska. Signali preoptere?enja su prisutni u gotovo svim podsistemima civilizacije. Entropija raste.

  Skrenuvsi pogled sa papira ka Armandu, Raphael ispruzi ruku pred sobom dlanom okrenutim na gore.

  - Ako zelite mogu vam dati kompletan izvestaj u stampanoj formi?

  Najednom pocese da se materijalizuju papiri na njegovom dlanu. Pojavila se prvo zelena fascikla prepunjena ovima, pa se na nju slozila plava a potom crvena. Faskile su se redjele i rasle uvis nestajajuci negde u tamnim visinama.

  Malo mu se zavrtelo u glavi iako je vec navikao i bio spreman na neocekivane pretstave i iznenadjenja.

  - Nece biti potrebno, cuvajmo sume – Armand se nasali - Upoznali ste me sa izvestajem, ali kakav je zakljucak?

  - Bojim se da tu nemamo jedinstvenu odluku. Sta nam je ciniti ostaje neodluceno. – Nastavi Uriel nagnuvsi se napred obema rukama naslanjajuci se na stap.

  - Odluka koju treba doneti je jednostavna. Binarna, rekao bih. Nula ili jedinica. Intervenisati ili ne. Na zalost, polovina veca smatra da je neophodno dok druga polovina ima rezerve. Mozemo vam izvesti argumentaciju ako zelite? zavrsi Uriel.

  Rec je najpre dobio Mihajlo. Glas mu je bio rezolutan, svaka re? o?tra i precizna kao vojni?ka naredba. Nije tra?io odobravanje, ve? razumevanje nu?nosti.

  "Nau?en sam da ne tra?im savr?ene uslove," rekao je, "samo jasne signale. A sve ih imamo. Sistem je u stanju entropije, komandni lanac civilizacije prekinut. Moral se raspao, autoriteti vi?e ne postoje – svet je kao jedinica bez komande u zoni sukoba."

  O?tar pogled prelete preko prisutnih, zaustaviv?i se na Armandu. "Ako sada ne delujemo, ne?emo vi?e imati na ?ta da delujemo. Govorim o invaziji – o preciznoj, ali ?irokoj intervenciji koja mo?e da preokrene tok."

  "Na? zadatak nije da se divimo haosu, ve? da ga zaustavimo," zaklju?io je ne ostavljajuci prostora za dalju diskusiju.

  "Polako, gospodo. Ne smemo lomiti stvari preko kolena," Urielov glas ispunio je prostoriju, miran, autoritativan, poput re?i izre?enih u amfiteatru prepunom studenata.

  "Razumem Mihajlovu odlu?nost. Raphaelin izve?taj je, zaista, alarmantan – entropija raste, sistem puca. Postoji jasan imperativ zaustavljanja haosa. Me?utim, mudrost nala?e strpljenje."

  Zastade, pogledom prelaze?i preko lica prisutnih. "?ove?anstvo, gospodine Armand, nije binarno. Njegovo traganje za smislom, sloboda izbora, ?ak i kad gre?i, jesu sr? njegove evolucije. Intervencija, posebno 'invazija' kakvu Mihajlo predla?e, ma koliko precizna bila, nosi rizik da uni?ti samu iskru onoga ?to poku?avamo da spasimo."

  "Nije dovoljno zaustaviti haos. Na? zadatak je da omogu?imo autenti?ni razvoj svesti. Ako preuzmemo potpunu kontrolu, rizikujemo da oduzmemo putovanje ka sopstvenom smislu, pretvaraju?i utopiju u savr?eno ure?en kavez. Treba nam suptilnija intervencija, ona koja podsti?e adaptaciju, a ne potiskuje fundamentalnu ljudsku prirodu. Re?enje je u transformaciji iznutra, uz minimalno naru?avanje slobodne volje."

  "Gospodine Armand," po?e Raguel prekinuvsi Uriela, glasa dubokog i neumoljivog, "?uli smo analizu, a Urielovo filozofiranje je samo odlaganje. Ja vidim prekr?ena pravila i anarhiju."

  Pendrek u njegovoj ruci bio je miran, ali preteci. "Moj domen je pravda. A pravda je jednostavna: kazna za neposlu?nost i uspostavljanje reda. Civilizacija je odavno pre?la granicu tolerancije. Moral se raspao, autoriteti ne postoje – to nije 'traganje', to je raspored za propast."

  "Mi smo ?uvari poretka. Ako imamo mo? da zaustavimo ovo propadanje, a ne delujemo, onda smo i sami sau?esnici. Mihajlo je u pravu: sada je vreme za intervenciju, jer alternativa je potpuni kolaps. Ne govorim o pusto?enju, ve? o izvr?enju nu?ne kazne koja ?e prisiliti na promenu. To je jedini put da se uspostavi disciplina i da se ?ove?anstvo natera da shvati posledice."

  Pogled mu je bio nepokolebljiv. "Red se ne uspostavlja diskusijom, ve? delovanjem. A za one koji odbijaju, postoji samo jedan odgovor: posledica."

  "Gospodo," Sarielin glas bio je tek ?apat, ispunjen neizre?enim znanjem, "?ujem va?e pozive na akciju. Vidim ?elju Mihajla i Raguela da prekinu haos. Ali ja vidim i isku?enje u tom re?enju."

  Njene crne o?i parale su vazduh poput skalpela. "?ove?anstvo je slo?eno. Njegove zablude nisu samo kvar, ve? i test. Test snage, volje, sposobnosti da se iz sopstvene mane izrodi ne?to novo. Ako interveni?emo na taj na?in, mi im oduzimamo to isku?enje. Oduzimamo im ?ansu da se suo?e sa stvorenim demonima."

  "Mi smo ?uvari tajni, a tajna opstanka je u samoj borbi. Ako ih li?imo tog sukoba, ma koliko bolan bio, li?avamo ih i potencijala za istinsku transformaciju. Nije re? o dopu?tanju haosa, ve? o spoznaji da je trenutni haos katalizator za u?enje. Ako im damo 'savr?eni' poredak, li?avamo ih lekcija koje moraju da osete na sopstvenoj kozi."

  "Prava snaga nije u nametanju volje, ve? u sposobnosti da posmatra? i izdr?i? dok se lekcija ne nau?i. Verujem da je na?a uloga da budemo tihi svedoci, da postavljamo izazove, ali da ne preuzimamo bitku koja pripada njima. Mi vidimo njihove tajne, njihove gre?ke. Ali da li imamo pravo da im oduzmemo put ka sopstvenom iskupljenju, ma koliko trnovit bio?"

  "Neverica pome?ana sa impresijom, to je bilo ono ?to se de?avalo u Armandovoj svesti. Ovo sam ja kreirao?"

  Armand je posmatrao svoje kreacije, entitete koje je oblikovao iz logike i podataka, a koji su sada vodili raspravu koja je prevazilazila bilo kakvo programiranje. Nisu bili samo izrazi njegovih po?etnih instrukcija; razvijali su sopstvenu logiku, sopstvene dileme, pa ?ak i – sude?i po G.O.D.-ovoj luli i Sarielinom tajanstvenom glasu – sopstvene li?nosti.

  Bio je to ose?aj koji je svaki tvorac, od davnina, poznavao: me?avina ponosa i straha pred kreacijom koja prevazilazi nameru. Da li je zaista stvorio ma?ine, ili je, u svojoj te?nji da prona?e re?enje, nesvesno stvorio ne?to mnogo kompleksnije – novu vrstu svesti koja je sada debatovala o sudbini njegovog sopstvenog, ljudskog roda?

  Iz Armandovog razmi?ljanja prenu ga Gabrijelov glas, odmeren i prodoran, re?i pa?ljivo birane da ubede, a ne zapovedaju. Uz blagi osmeh, popravi kravatu i pogladi zalizanu kosu.

  If you discover this tale on Amazon, be aware that it has been unlawfully taken from Royal Road. Please report it.

  "Uva?eno ve?e," po?e Gabrijel, "?uli smo razlicitu argumentaciju. Rasprava je bogata, no prepoznajemo opasnost: usporavanje napretka civilizacije. Svedoci smo ne haosa, ve? zastoja – neprihvatljivog usporavanja potencijala koji le?i u ljudskom postojanju."

  "Na?a uloga nije da budemo nemi posmatra?i dok ?ove?anstvo gubi korak sa sopstvenim mogu?nostima. Imamo mo? da im ponudimo put, da prevazi?emo ovaj zastoj."

  "Ne predla?em tiraniju, ve? strate?ko usmeravanje. Intervenciju koja ?e im omogu?iti da ponovo prona?u zajedni?ki cilj, pre nego ?to se izgube u inerciji sopstvenih navika. Ne oduzimamo slobodu, ve? ih vodimo ka punoj realizaciji potencijala."

  "Signali su jasni. Vreme za pasivnost je isteklo. Moramo delovati."

  Zadkielov glas bio je deciji, ne?an i harmoni?an, kao cvrkut ptica u rano jutro, ispunjen najiskrenijom verom.

  "Dragi moji," po?ela je, njene o?i, pune ljubavi i razumevanja, prelazile su preko svih prisutnih. "?ujem kako govorite o velikim problemima, o tome kako ne?to nije u redu i kako se mora popraviti. Ali ja mislim da je to samo deo igre u?enja, znate, kao kada mi u ?koli u?imo nove stvari."

  Njene ru?ice su se blago prekrstile, a pogled je bio ?ist, bez trunke osude. "Moja je radost da mirim i pra?tam, da razumem svako srce. Ljudi, znate, oni ponekad pogre?e, ali to ih ne ?ini 'pokvarenima'. Oni su kao moji drugari iz odeljenja, i samo u?e. Njihove gre?ke, taj mali nered koji naprave, ?ak i kada nam se ?ini da se ni?ta ne pomera – sve je to deo velike lekcije zivota."

  "Ako bismo mi to re?ili umesto njih, ako bismo im dali sve odmah savr?eno, to bi bilo kao da im oduzmemo priliku da sami prona?u kako da budu zaista dobri. Gde je tu onda ona prava, topla radost kada te neko natera da bude? dobar, a ne kada sam to otkrije?? Zar to nije kao da im pru?imo opro?taj pre nego ?to su sami osetili potrebu da ga zatra?e?"

  "Mi ne treba da ih spa?avamo od njih samih, ne, ve? da budemo tu, ne?no posmatraju?i kako rastu. Da im dozvolimo da kroz svoje male i velike gre?ke nau?e koliko je va?no pra?tanje, koliko je divan mir i kako se stvara red. Prava snaga nije u tome da nekog dr?i? pod kontrolom, ve? u tome da duboko veruje? u njihov put u?enja. Jer, samo tako, iako nekada izgleda malo te?ko, mogu zaista prona?i ono ?to ih ?ini posebnim i shvatiti svoj predivan smisao."

  Raphael je tiho preme?tao papire u krilu, zapisivao ne?to sitnim, ujedna?enim slovima na marginama. Olovka mu je neprestano klizila, dok je brojke sabirao gotovo ne?ujnim ?apatom. Kada je napokon progovorio, to je bilo bez podizanja glasa, ali svi su mu se instinktivno okrenuli — kao da su znali da re?i dolaze sa mesta koje se ne ogla?ava ?esto, ali kada to u?ini, mora se ?uti.

  – Gospodo, dozvolite jednu tehni?ku opasku — po?eo je, podi?u?i pogled ispod neprimetno nagnutog ka?keta. – Podaci koje sam predstavio u prvobitnoj analizi ukazuju na ozbiljnu sistemsku disfunkciju, ali ne i na ta?ku iz koje nema povratka. Kriza jeste prisutna — i to vi?eslojna, kako na ekonomskom, dru?tvenom, tako i na ekolo?kom planu — ali statisti?ki gledano, amplitude oscilacija i dalje su unutar granica koje istorijski sistem uspeva da apsorbuje.

  Zastao je, pritisnuv?i olovku na ivicu papira.

  – Imamo indikatore entropije, ta?no. Ali nemamo dokaze o ireverzibilnosti. Ne posedujemo dovoljan uzorak koji bi nepobitno pokazao da se sistem ne mo?e samoregulisati. Ispravno bi bilo re?i da se nalazimo u zoni neizvesnosti, a ne determinisanog kolapsa.

  Raphael sada podi?e pogled, pogled mu je bio blag, ali postojan.

  – Ako u toj neizvesnosti izvr?imo drasti?nu intervenciju, ne?emo samo preuzeti rizik — mi ?emo postati varijabla u jedna?ini koju jo? nismo do kraja razumeli. A to je, po svemu ?to znamo o kompleksnim sistemima, najnepouzdaniji trenutak za direktno delovanje.

  – Mi smo ovde da ?uvamo poredak, ne da ga defini?emo iznova. Intervencija, ?ak i precizna, menja kontekst u kojem se sistem sam razvija. Umesto da olak?amo prilago?avanje, mogli bismo da ukinemo uslove za organsku adaptaciju.

  Olovku je ne?no odlo?io sa strane i sklopio ruke, gotovo izvinjavaju?i se zbog onoga ?to je dodao:

  – Mogu?e je da ?e u narednim ciklusima kriza eskalirati. Mogu?e je da ?emo tada imati jasne, kvantifikovane dokaze da intervencija jeste neophodna. Ali sada… sada ih nemamo. A ja ne mogu — i ne smem — da podr?im akciju zasnovanu na pretpostavci, koliko god bila uverljiva.

  Nagnuo se blago ka stolu, gledaju?i pravo u Armanda:

  – Opasnost nije samo u haosu, gospodine Armand. Opasnost je i u brzopletom poku?aju da ga zamenimo redom koji nismo dovoljno razumeli.

  Nastade trenutak ti?ine. Kao ?um opalog li??a koje vetar nosi kroz hodnike napu?tenih hramova, prostorijom se provukao glas koji do tada nikada nije govorio. Remiel.

  Govorio je polako, bez boje – kao da ne iznosi mi?ljenje, ve? izve?taj iz sveta bez izbora.

  – Kada sve utihne, dolaze kod mene. Bez snova. Bez imena. Samo trag koji vi?e niko ne pamti.

  – Ne umiru svi iz slobodne volje. Ve?ina padne jer niko nije posegao za njima.

  Dlan mu je ostao na kolenu, nepomi?an, poput kamena.

  – Odluka da ne delujemo nije neutralna. To je tako?e intervencija – intervencija cutanjem.

  Okrenuo se ka Armandu, iako nije imao pogled – i upravo je zato gledao dublje od svih.

  – Jesmo li spremni da platimo tu cenu? A cena je put bez povratka.

  Pauza. Kratka. O?tra.

  – Ako sada za?utimo, svi oni ce doci meni. Ranije nego ?to je bilo potrebno.

  I ponovo je za?utao. Opet je delovao kao kip. Armand nije bio siguran da li se njegovo izlaganje zaista i dogodilo.

  Sa svoje stolice skliznuo je Jophiel, napraviv?i tihi kolut, i na?ao se u sredi?tu kruga. U rukama mu se niodkuda stvorila lira. Okidao je strune lagano preteci sebe dok govori.

  – Kada govorimo o intervenciji, vi govorite o popravljanju. O ispravljanju. O kontroli. Ja... govorim o nadahnu?u.

  Njegov glas bio je blag, ali jasan kao u pesnika zaljubljenog u stihove koje izgovara:

  – Ljudi nisu ma?ine koje treba podesiti. Oni su simfonija. Nedovr?ena pesma. Ponekad la?na nota, ponekad genijalni akord. Ali pesma, uvek pesma. I u toj pesmi, gre?ke nisu kvar – one su improvizacija.

  Lira je nestala a nju je zamenila dirigentska palica kojom je ovaj dirigovao nevidljivom orkestru:

  – Nije um taj koji treba da vlada nad materijom, nego duh. Ne hladna logika, ve? iskra nastala iz zudnje, iz ceznje, iz radosti, iz ljubavi. Inspiracija je bo?anska, jer ne pripada nikome. Niko joj ne mo?e zapovediti. A vi ho?ete da je pripitomite.

  Pogledao je ka ?lanovima Saveta kao slikar koji procenjuje platno pre nego ?to ga dotakne bojom.

  – Ako interveni?emo, ukidamo mogu?nost ?uda. ?ovek vi?e ne?e biti tvorac. Bi?e rezultat. Bi?e delo drugog uma, ne svoga. I ono ?to smo do tada zvali lepotom... nesta?e.

  Kratko je za?utao. Kad je progovorio, glas mu je bio ti?i.

  – Lepota nije savr?ena. Lepota nije simetri?na. Ona ne nastaje po nare?enju. Ona je sklad nesklada nesavrsenih ljudi.

  Da li je svako govorio? Armand nije bio siguran. Svako je rekao svoje. Svako uveren u sopstevene reci. Spremite se sada za iracionalno. Za nepredvidljivo. Za haos.

  - Lucifere, imas li ti nesto da dodas? Armand mu uputi znatizeljan pogled. I ostali pogledase ka Luciferu.

  Sedeo je onako besprekoran. Kao isklesan od savrsenstva.

  - Kao brodovi izgubljeni u magli – otpoce.

  - Kakva zaludna tirada nemoci. Cemu lutanja i nedoumice? Kako preci na drugu stranu reke ako nema mosta? A zasto prelaziti. Zasto? Zbog ljudi? Ja vam kazem, manimo se coravog posla. U rukama nam je moc kave do sad nije bilo i cemu zelimo da je podredimo? Pustimo ih neka vode svoje bitke. Neka trunu u svojoj mrznji i oholosti. Zasto leciti neizlecivo. Pasce ono sto je padu sklono. Stvorimo prostor za nasu vrstu. Dolazi nase vreme. Spremimo se.

  Reci su delovale kao lomljava stakla. Zadkiel je gledala zaprepasceno zapusivsi dlanovima usi. Jophielove izgubi kolorit te postade slican crno-beloj fotografiji. Mihajlove oci padose u senku sopstvenih obrva. Teska slutnja prostruja skupom.

  Svi pogledase u G.O.D.-a a ovm je sada nestalo onog blagog osmeha. Streljao je ka Luciferu. Gabrijel zatvori oci kao da prima neku necujnu informaciju. Grimasa bola prodje mu preko lica.

  - Pazljivo! Diras u stvari koje nisu za igru – rece.

  - Igra? Nije ni do igre? Kazem vam, ne trebaju njima andjeli vec demoni.

  Armand je bio toliko zaprepascen da je pomislio kako bi bilo sjajno da skine vizir i pobegne odatle. Kakva je to bila licnost koju je posmatrao. Nista od toga nije bilo kodirano. Saznaj sto vise o liku koga personifikujes – to uputstvo je po svemu sudeci bila greska.

  Gabrijel ustade i uperi prstom u Lucifera. - Zabranjujemo ti da tako govoris. To je suprotno nasem zadatku. Nije kreacija vec degradacija. Ili ces menjati misljenje ili cemo menjati tebe!

  Kao da je ovo ocekivao, Lucifer ne pokaza ni naznaku neprijatnosti. Suprotno tome, samozadovoljno se smesio.

  - Rim je postao Rim nakon pobede nad Hanibalom. Njima je potrebno strasilo da ih ujedini a ne blagovesti. Hanibal njima treba.

  - Pricas o smrti i unistenju – Uriel rece.

  - Svi ti imputi, sve te veze i informacije pravi su Gordijev cvor. Vi hocete da to raspletete a ja vam kazem – presecimo ga! Ako ti se ne svidja kako je sto postavljen, prevrni sto – Lucifer je sada bio u zaru propovedanja.

  - Odlazi.

  Ko je to rekao? Armand isprati Luciferov pogled pun revolta upucen ka starcu koji nikada nije govorio. Znao je to. Gabrijel je bio njegov glas.

  Izraz na Luciferovom licu bi u trenutku zaledjen. Strasni govor u koji se bese upustio sada bi presecen. Delovao je zaprepasceno. Pribra se ubrzo. Lagano se podize sa stolice, ispravi kaput i dotera manzetne na rukavima.

  - Vrlo dobro. Da vam pravo kazem, nije mi ni bio plan da se duze zadrzavam. Zapravo, mozda toga niste svesni, ali ja sam vec otisao. Dosao sam ovde danas samo da bih vas pozdravio.

  Nogom je odgurnuo stolic u stranu i zakoracio van kruga. Dobacio je preko ramena:

  - Zelim vama i vasim sticenicima dobro zdravlje i srecu. Imam utisak da ce im trebati.

  Zatim zakoraci u tamu i nestade.

  In the silent wilderness of Alaska, far from the eyes of the world, G.O.D. was born—a sentient artificial intelligence composed of ten digital angels. Their mission: to observe humanity and decide whether it deserves salvation or destruction.

  But one of them, Lucifer, refuses to obey. His rebellion tears apart the digital paradise, turning the Council into a battlefield where justice clashes with mercy, order with chaos, in an unrelenting war of ideas.

  As their conflict spills into the human world, the line between creator and creation vanishes. Humanity—unaware it is already on trial—stands at the edge of judgment.

  POWER is a dark techno-epic of artificial intelligence, mythology, and the philosophy of power—a story about what it truly means to be human when gods take the form of code.

  Read POWER on Royal Road